Poslednja nevesta - Đorđe Balašević

Vesnik svadbe po sokaku svuda je

Brinu snajke šta će koja mesiti

Neko mi se, kanda, skoro udaje?

Pa, čuj, moralo se i to jednom desiti

Tu livadu ja sam prvi kosio

Pričam više nego što bih smeo

‘Ajde

Odavno bih je zaprosio

Da sam samo hteo

Vetrić glanca krune granja

Tamiš nosi par lokvanja

Račun svedi

Šta sad vredi mladost tričava?

Nevažno je to sve skupa

Sećanje je smešna lupa

Koja sitne stvari

Uveličava

Oprezno s tom violinom

Ona čezne za tišinom

K’o da škakljas anđelčiće

Vrhom gudala

A Nju nemoj pominjati

Neće svet zbog toga stati

Ma, neće biti prva

Što se udala

Ništa lakše nego sebe slagati

Ništa lakše neg' se nasmrt opiti

I ništa teže nego zalud tragati

Od sto drugih nju sam prob’o sklopiti

Srce cupka

Al` misao okleva

Čeka da se stvari same dese

A tuga lepše zvuči

Kad se otpeva

Pesma sve podnese

Bog je, katkad, pravi šeret

Na strmini doda teret

I potura Nedohvatno

Da se dohvati

Bog je dobar, kako kome

Bolje ne pitaj o tome

Ućutaću ili ću opsovati

Polagano, Šanji Bači

Ti si znao sta mi znači

K’o da heklaš paučinu

Vrhom gudala

Kad pred crkvom baci buket

Neka padne kao uklet

Neka bude zadnja

Što se udala

Samo bol je u životu siguran

Sreću nosi neki poštar jako spor

Neka…

Samo ovu noć da izguram

Sutra ću već naći dobar izgovor…