Devojka Sa 'Čardaš' Nogama - Đorđe Balašević

Nosila je jelek svileni

Kao u pesmi narodnoj

I krstić, znak na lančiću

Da nekog čeka navodno

O, to su bili svatovi

Sve kićeni i zlaćeni

A mi smo bolje svirali

Neg' što smo bili plaćeni

Al' dobro sad…

Nosio sam šal od kašmira

I prsluk protkan tajnama

Baš od takvih su je čuvale

Tetke sa 'ladnim trajnama

K’o srna me je gledala

Žalosnom pesmom sluđena

Čije si pile, pirgavo?

Što nisi meni suđena?

'Ej, da…

Hej, pusti kose pune polena!

'Ajde, baš u inat baba-rogama!

'Opla, digni suknju iznad kolena

Znam da kriješ čardaš u tim lepim nogama!

Rekoh joj: «Beži, mani se

I traži bolje partije!

Premala je moja tambura

Da te od kiše sakrije»

Rekoh joj: «Ja sam samo tu

Da vreme brže proleti

Ja nosim čizme skitaljke

Mene je teško voleti…»

Pa da…

Hej, doleti mala senice!

Tu, na moje zlatne čivije!

Vatra šara, tvoje zenice!

Razbij nešto i zaigraj ludo, divije!