Jaroslava - Đorđe Balašević

Umesto molitve rekla si «O tom ću misliti sutra…»

Sa šminkom od gara, ko Skarlet O’Hara… Tvoj preslikan lik

I dugo plutala ko brodolomnik ka obali jutra

Nekad tišina zna prepasti džina, kad ispusti krik

Još jednu noć si izgurala sama… Čehov je zaspao blaženim snom

Ni ne zna da je igrala tama… Pod prozorom

Vetar je vežbao violončelo.

Čežnjive skale u nedogled

Zora ti brižljivo pipnula čelo… Negde u tebi je goreo led

Princezo, javi se… Još imam džep u kom se hladni prsti zgreju

Pošalji poruku… Da vidim jednom to pisamce na displeju

Sve mi nedostaje… Čuvam u damastu još kalup tvoga vrata

Princezo, dosta je… Dve i po godine smo taoci inata… šta ti je?

Plima banalnosti tvoj svet zapljuskuje k’o Atlantidu

Dok šmrka bioskop, fali ti neko da napravi geg

Da ti za rođendan ispiše sonet na komšijskom zidu

I s bandom cigana pod tvojim prozorom utaba sneg?

Na podmetaču još crtam tvoj profil

Suvišna pitanja izbegnuta fintom

Ime ti ispišem u svakoj strofi… Nevidljivom tintom

Pod mojom jelkom do proleća stoji…

Jedino dar tebi namenjen

Zauvek fosil tvog struka postoji…

Na mome dlanu okamenjen

Princezo, javi se… neke se pobede dobijaju na juriš

Ne tvrdoglavi se.

Priznajem javno da se genijalno duriš

Opasno postaje… Na durske akorde se paučina hvata

Princezo, dosta je… Dve i po godine smo taoci inata…

Princezo, dosta je…