Čivutski Vrt - Đorđe Balašević

Ako kročiš u čivutski vrt

Na sedmo koleno čini će pasti

I, ko da nema drugih bašti

Di sve pupi i sve šljašti

Di na miru možeš šeboj i božure krasti

Moja nesretna mati

Htela me spasti, savetom finim

Al' morala je dotad znati

Da ne sme kasti, šta da ne činim

Šta je bedem neg široki zid?

Lako se zajaši, ko stari čilaš

Mahovina ko astragan

Da bez glasa šmugne dragan

Ukraj neba se lepeza

Mlad šaran porcijaš

Ruka zavesu miče

Trepte u tmini, biserni zdenci

Zbog nečeg đurđic uvek niče

Baš u tišini i baš u senci

Neću skoro onim šorom

Ne znam posle put odande

Me sem čoro, moja lolo

Čhu ćo šoro paša mande

Vetar cvili i leleče

Skini suknju i jeleče

Nit' ko mari, nit' ko zna

Na ćer mande čingara

Ako dirneš u čivutski vrt

Kletvu ćeš nositi ko srebrn zvončić

Bićeš žedan kraj bunara

I siromah s' puno para

Sve ćeš dijamante dati

Za smešni cirkončić

Ko u tuđi vrt uđe

Crn lebac mesi, u crnom plehu

Eh, «Ne poželi ništa tuđe…»

Svi smrtni gresi, u tom su grehu

Kao mrva iz džepa

Truni se lako, život protekli

Da, rekli su mi da je lepa

Ali baš tako?

To nisu rekli