Dođoška - Đorđe Balašević

Njenog brata znao sam

Tako iz čuvenja

Nisam puno mario

Za te dođoše

Vukla se k`o kornjača

Jedna jesen lenja

Spori dani davno prođoše

Pretio je da će on

Na put da mi stane

I da mu se sestre okanem

A Mi smo samo šetali

I pomalo kisli

Dobro sam se nagled`o

Njenih koraka

Druge su mi devojke

Pobegle iz misli

Prhnule…

K`o jato čvoraka

Tih je dana zvonilo

U čast Malog Princa

I odvažnog Bilbo Baginsa

Na svim mojim crkvama

Satovi su stali

Kazaljke se, srećom

Baš tada sklopiše

Sto hiljada reči znam

Al' jedna mi fali

Da nju kako treba opišem

I sram ga bilo, Gospodo

Ko pomisli loše

Al' ni nalik na druge dođoše

Otad baš ne uzimam

Svaku što se pruža

Srce se odupire

Pa se privikne

Al' zumbuli su zumbuli

A Ruža je Ruža

Pa da na kraj Sveta iznikne

Ma.

da se redom postroje

Odavde do ćoška

Nijedna k`o moja Dođoška

Ta, idi…

Nijedna k`o moja Dođoška…