Citron pesma - Đorđe Balašević

Joj, da je meni da za čarobnjaka izučim

Cilinder nabavim i zabavim se s’otom magijom

Iz rukava bele zecove da izručim

A tebe mlatnem štapićom, onako, k’o oklagijom

E, kada nećeš mirnim putom

Dobićeš čarobnim prutom

Da se sludiš i već jednom zaljubiš

Kad neće mali anđeli

Srediće mali đavoli

Da mene Lenka na posletku zavoli

Sve ono pati i sanja

Prolazi kroz razna stanja

E, pa Ljubav mora i da zaboli!

U, da je meni da se šnajderaju naučim

Mašinu poteram i doteram moj sako somotan

Pa te sačekam za ćoškom i opaučim

Pa te smotam, jedan-dva, pod taj sako komotan

E, kada nećeš mirnim putom

Okončaćeš pod kaputom

Kada nećeš gradski i demokratski!

Kad neće mali anđeli

Srediće mali đavoli

Da mene Lenka na posletku zavoli

Sve ono pati i sanja

Prolazi kroz razna stanja

E, pa Ljubav mora i da zaboli!

Joj, da je meni ona žuta farba drečava

Kada je oblačno i mračno, a ja mal’ko nabaren

Pa da prođem tvojom tarabom k’o mećava

I metnem grafit erotski, za to sam, kažu, nadaren

E, kada nećeš mirnim putom

Primoran sam citron žutom

Da ti svoje emocije otkrijem

Kad neće mali anđeli

Srediće mali đavoli

Da mene Lenka na posletku zavoli

Sve ono pati i sanja

Prolazi kroz razna stanja

E, pa ljubav mora i da zaboli!

Kad neće mali anđeli

Srediće mali đavoli

Da mene Lenka na posletku zavoli

Sve ono pati i sanja

Prolazi kroz razna stanja

E, pa Ljubav mora i da zaboli!

Jao, što tebi mjauče ta gitara, jao!