Soba Zablude - Tanja Savic

K’o hartije blede ruke koje su me pazile

I plaši me da neće sve biti k’o ranije

A pamtim te vrele usne koje su me ranile

Pa zauvek ja tražim te u sobi zablude

Ti i kad se kuneš - grešiš, noćas mi se javi gde si

Pokaži mi ti bar malo da ti je stalo do mene

Tamo gde se duša leči, nikog nema na adresi

Odlazi i ljubav ako ponovo mi leđa okreneš

A moje misli bodeš kao ruža

Zbog tebe reagujem burno

Sama na pučini sam, tužna

Bez vazduha sam, tonem brzo

Ne osećam to telo, ne, ne, ne

Druge ljubila sam, ali to je lažno

K’o zlatni sat se topi vreme

I za ruku da me stegneš, sad je kasno

K’o hartije blede ruke koje su me pazile

I plaši me da neće sve biti k’o ranije

A pamtim te vrele usne koje su me ranile

Pa zauvek ja tražim te u sobi zablude

Ti i kad se kuneš - grešiš, noćas mi se javi gde si

Pokaži mi ti bar malo da ti je stalo do mene

Tamo gde se duša leči, nikog nema na adresi

Odlazi i ljubav ako ponovo mi leđa okreneš

Na litici sam sama, stojim

Teške noći tvoje sve su grešne

A sve hladniji su moji snovi

Ljubav otpadne k’o list u jesen

Ne oseća to telo, ne, ne, ne

Druge ljubila sam, ali to je lažno

K’o zlatni sat se topi vreme

I za ruku da me stegneš, sad je kasno

Ti i kad se kuneš - grešiš, noćas mi se javi gde si

Pokaži mi ti bar malo da ti je stalo do mene

Tamo gde se duša leči, nikog nema na adresi

Odlazi i ljubav ako ponovo mi leđa okreneš