Poštar - Block Out

Nekad se znalo sve

Ja krenem ulicom, a deca mi trče u susret

I sad trče, al' beže od mene i viču:

«Mama, ne otvaraj, ide poštar»

K’o da je od tad prošlo dvesta godina…

Bilo je kafa, dobar dan, i rakija…

Dve crvene od svake penzije, za sreću

I — srećan rad, domaćine

Sad hodam k’o kreten, sam

Ljudi okreću glavu, a poznaju me svi

Juče su me napali, i oteli torbu

Punu računa za struju

Necu da delim deci pozive u rat

Ja zvonim, zvonim, niko mi ne otvara…

Kod kuće žena sa mnom ne razgovara

Ne mogu više da budem poštar

Prošlo je dosta godina

Ja konačno shvatam šta se desilo

Bio sam strašno glup

Al' i ja danas uspešno bežim od svog poštara

Nova je godina, ja nemam čestitke

Telegram saučešca, sitne penzije…

Ja sam k’o gavran koji doziva nevolje

Strah me, svi imaju pse

Neću da delim deci pozive u rat

Ja zvonim, zvonim, niko mi ne otvara…

Kod kuće žena sa mnom ne razgovara

Ne mogu više da budem poštar