Neke Stare Žene - Arsen Dedic

Na kraju života, neke stare žene

Žive mjesto tebe, žive mjesto mene

Sve što nisu mogle, sve što nisu znale

Na lomaču nose, na lomači pale

Po klupama parka ljubavnike love

I svoj poraz nude za njihove snove

Za te što se vole, za te što se ljube

Znaju samo riječi umorne i grube

A kome to treba i zašto to rade?

Neke od njih nikad nisu bile mlade

Melju svoje dane zubima od zlata

Zureći u tuđe prozore i vrata

Davno je to bilo i ne zna se više

Kakve riječi ljubav na postelji piše

Nikad neće znati stojeći na straži

Što to moja ruka na tvom tijelu traži

Ni zašto te trebam sada tu u tami

Ni zašto smo skupa, ni zašto smo sami

Ni kamo će pasti, dok sva zvona zvone

Taj brod što se ljulja, ta lađa što tone