Kora Potočnik - Arsen Dedic

Zbog koje sam produžavao mladost

I volio na zaboravljen način

Za početak:

Širi se crnilo

Između bijelih stupova Tivolija

U ovom času ne mogu sastaviti njeno lice

Koja je topla kugla

Naslonjena na moju dušu

Koja je pokret noćnog mora —

Potocnik Kora

Zbog koje sam vozio danima

I uvjeravao se da mi je svijet suvišan

Tajanstvo Slovenije

Vlaga se skuplja u njenoj koži

A usta su joj smrvljena voćka

Nejasan put na zvuk «roga»

Do njene šume, do njenog mora —

Potočnik Kora

Koja nije ona prava

Drukčije to želim reći;

Dobrostojeća je moja mora

Čiji telefon godinama šuti

I ponižava moje stare ljubavi

Odane drugom vremenu

Koja je pismo bez odgovora —

Potočnik Kora

Koja se jednom dala, tek tako

Da bi bila još dalja

Kao medalja na mrtvom tijelu

I pobjegla u nečijim kolima

Ali u jezero iza jutarnjih gora —

Potočnik Kora

Koja je preslišala moju mladost

Prelistala moje albume

Koja nas proziva

Prema čijem su smijehu

Moje iskustvo, Azija, ironija i diploma

Neusporedive noći — ništa

Zbog koje se drukčije pije i hoda

Jedina zemlja, jedini stanovnik —

Kora Potočnik

Generacija o kojoj razgovaram

Što hoće od mene?

O, tako jednostavno padaju geografija i literatura!

Ona ne voli, ili voli — ne voli

Bez milosti je, bez uvjerenja

Duša bez tajne i izvora —

Potočnik Kora

Koja mi je tako malo vremena ostavila

Koja se smije dok čita svoju pjesmu

Zbog nje su moje ljubavi stvari

A ona je opet ideja

Koja je uzela više no što je smjela

Igrala se, ništa nije htjela

Koja se ljubila kao da mora —

Potočnik Kora

Pa da se oprostim od one

Kojoj treba manje ljubavi

No što joj se daje

Koju je moje srce samo kratko nerviralo;

Križaljka za koju joj nedostaju

Još dva — tri slova

Koja je sve tajne mog života

Kao čarobnjak u noćnom lokalu

Sabrala u jednu pticu

I pustila je da odluta

Ja nešto drugo branim

I sve ovo stvarno ne bih smio

Pa ipak «na vašu službu» bjegunac-vojnik —

Kora Potočnik