Davne Kiše - Arsen Dedic

Moj prijatelj je umro

Da, umro je moj brat

Znam, to je bilo davno

Znam da je bio rat

Ja ne znam gdje ni kada

No kad se veče sprema

Znam da ga više nema

Znam da ga više nema

I ustima od mulja

Od mraka i od sjene

U strahu što se šulja

On spava mjesto mene

Ja čujem gdje se budi

U noći njegov glas

A dani kao ludi

Ruše se oko nas

Još uvijek zemlja drhti

Još uvijek k’o i prije

A blijedo lice smrti

I pored mene bdije

Sad negdje mirno spava

Od zemlje i od blata

A mjesto žene trava

Grli ga oko vrata

Moj prijatelj je umro

Da, umro je moj brat

Znam, to je bilo davno

Znam da je bio rat

I ne znam zašto sada

Dok liju davne kiše

Još uvijek na me pada

To čega nema više

To čega nema više

Iz tame ruke pruža

I čujem kako diše

U vrtu neka ruža

Moj prijatelj je umro

Da, umro je moj brat

To nije bilo davno

Još uvijek traje rat