Predrasude - Ana Nikolic

Svi ti muškarci misle na mene

Nijedan da zove, nijedan da krene

Svima sam želja, svima sam slabost

A nikome život i nikome stvarnost

Zašto sam sama — znam, čega sam žrtva — znam

Predrasude su uvek tu

«Ona je lepa, ona je slavna»

Kažu i pobegnu

Do kuće sama se u zoru ispratim

Duplo plaćam sve i kada ne platim

Predubeđenja i doviđenja

Milion ociju, nijednog pogleda

I sve je tako baš kako izgleda

Svi bi me hteli, ja spavam sama

K’o da sam poslednja

Svi ti muškarci ko da su stranci

Ne znam im ime, poreklo, adresu

E, da bar jedan kofer ponese

U njemu i život moj da odnese

Zašto sam sama — znam, čega sam žrtva — znam

Predrasude su uvek tu

«Ona je lepa, ona je slavna»

Kažu i pobegnu

Do kuće sama se u zoru ispratim

Duplo plaćam sve i kada ne platim

Predubeđenja i doviđenja

Milion ociju, nijednog pogleda

I sve je tako baš kako izgleda

Svi bi me hteli, ja spavam sama

K’o da sam poslednja

Milion očiju, ni jednog pogleda (pogleda)

I sve je tako baš kako izgleda (izgleda)

Ostaju zvezde tu gde sam stala ja (stala ja)

Ali kada se ugasi kamera

Ostaje samo prazan šampanjac, pola ogledala